Značaj jednog od najpoznatijih hotela u Beogradu
Velelepna palata hotela „Moskva” najviše je zaslužna što su Terazije postale ono što su danas. Koliko puta ste i sami rekli: „Nadjimo se kod Moskve!“ podrazumevajući da svi znaju tačno na šta se misli. Hotel „Moskva“ je simbol prožetosti tradicije, elegancije i kulture. Kako nekad tako i sad.
Hotel „Moskva” privlačio je mnoge poznate ličnosti, kako domaće, tako i strane, pa je među prvim znamenitim gostima bio ruski knez Lav Lovanov Rostovski i francuski izaslanik De Frans. Tokom svoje bogate istorije hotel je ugostio brojne predstavnike svetskog džet-seta, koji su u Beogradu boravili privatno ili zvanično. Neki od njih su Albert Ajnštajn, Robert de Niro, Kirk Daglas, Džek Nikolson, Alfred Hičkok, Ričard Nikson, Iv Montan, Rej Čarls, Orson Vels, Lučano Pavaroti i drugi. Hotel danas raspolaže sa 130 soba, od kojih neke nose nazive ljudi koji su u njima odseli: Roberta de Nira, Alberta Ajnštajna, Indire Gandi, Lučana Pavarotija, Maksima Gorkog i Alfreda Hičkoka, predsednički apartman je opremljen nameštajem iz doba dinastije Obrenović.
Istorijat
Na početku prošlog veka, 1904. na mestu kafane „Velika Srbija” otpočela je izgradnja zgrade osiguravajućeg društva „Rosija” na Terazijama u Beogradu. Gradnja palate je počela u proleće 1905. a svečano otvaranje palate „Rosija” sa gostionicom „Moskva” bilo je 14. januara 1908. godine, i otvorio ju je kralj Petar I Karađorđević. U kafani „Moskva” se tako mogla čuti bečka muzika, ali i američki džez i orkestar „dobro izvežbanih srpskih Cigana”.Zbog blizine zgrade Vlade, Narodne skupštine i dvorova, „Moskva” je bila ugodan kutak za ljude iz politike. Jedan od najčešćih gostiju bio je srpski ministar Nikola Pašić. Kada je u Bukureštu potpisan mir između Srbije i Bugarske 1913. godine, narod je priredio doček ispred hotela „Moskva” srpskoj delegaciji na čelu sa Nikolom Pašićem.
Za vreme Prvog svetskog rata hotel „Moskva” biva oštećen, kada je austrijska bomba pala na zadnji deo hotela. Kasnije je „Moskva” opravljena i proglašena za oficirsku kasarnu. Okupatori su je koristili za smeštaj visokih oficira i komandanata. Po proboju Solunskog fronta srpska vojska oslobodila je Beograd 1. novembra 1918. godine. Vrhovni komandant savezničke vojske na jesen 1918. godine Franše d’ Epere posetio je 1921. godine Beograd i upravo bio smešten u hotelu „Moskva”.
Grupa umetnika
Po završetku rata u kafani „Moskva” su se susretala i predratna i posleratna najveća imena srpske književnosti s početka 20. veka: Bogdan Popović, Ivo Ćipiko, Veljko Petrović, Stanislav Vinaver, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić itd. O tome koliko je kafana bila popularna među piscima govori podatak da su poštari većinu pisama i knjiga nosili slavnim piscima direktno u gostionicu, a ne kući.Svakako je „Moskva” najvažnija i najpoznatija kao kafana u kojoj su se okupljali posleratni pesnici i gde se razvijala posleratna literatura. Književni pokret nagovešten u ratnim godinama rasplamsao se po oslobođenju. Govoreći o posleratnoj književnosti, Miloš Crnjanski je često isticao značaj kafane „Moskva”.
Kafana „Moskva” bila je od velikog značaja za osnivanje tzv. Grupe umetnika 1919. godine. Grupa je nastala iz razgovora i teoretisanja o književnosti i umetnosti uopšte u kafani „Moskva”, tako da je cilj ove organizacije bio direktan kontakt sa publikom, čitanje stihova i proze, izlaganje slika i sl. Pred velikim ogledalom u prizemlju „Moskve”, kako navodi Crnjanski, bio je sto pesnika i slikara koji su osnovali Grupu: Sibe Miličić, slikar i pesnik, Ivo Andrić, Todor Manojlović, Branko Popović, Miloš Crnjanski, muzičar Miloje Milojević itd.
Časopis „Misao”
Sama Grupa je priređivala književne večeri i likovne izložbe, ali nije ostvarila zamisao da pokrene svoj časopis. Ipak, u samom hotelu su se začele ideje za mnoge časopise sa izrazitijim umetničkim ambicijama. Bio je to, pre svega, časopis „Misao”. Časopis „Misao” pokrenut je 1919. godine i do 1922. izlazio je pod uredništvom Sime Pandurovića. Časopis je pružao širok uvid u kulturni život svoga vremena, ali Pandurović ipak nije priznavao umetničku vrednost avangardnim pesnicima. Kasnije, po dolasku Ranka Mladenovića na mesto urednika časopis „Misao” počelo je da se propagira novi pesnički senzibilitet. Mladenovićev period u istoriji časopisa „Misao” izdvaja se kao posebna celina prepoznatljiva po praćenju tokova savremene evropske umetnosti i okupljanju najznačajnih predstavnika srpske književne avangarde.
Hotel „Moskva” postao je epicentar društvenog i kulturnog života Beograda, a odatle su se moderna strujanja prenosila i na čitavu Srbiju. Kao jezgro gradskog života, „Moskva” je upijala sve promene od svog nastanka, a naročito između dva rata, uzdižući se na nivo antičkog foruma.
Restauracija
Palata je 1968. godine proglašena spomenikom kulture, četiri godine kasnije započeta je opsežna restauracija, a 1979. godine je stekla status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Sledeća kompletna restauracija završena je 2013. godine. Danas ova velelepna palata danas sija svojim punim sjajem i jedno je od retkih beogradskih zdanja koje ne samo da je opstalo kroz burnu istoriju grada, već je i zadržalo svoj autentični izgled u gotovo svim detaljima.
Poslastičarnica
Poslastičarnica je čuvena po svom Moskva šnitu koji je 1974. godine osmislila Anica Džepina, tadašnja šefica poslastičarnice hotela.
Višnje, ananas, slasni šamponez krem, hrskave kore i bademi spoj su savršenog „moskva šnita“ koji decenijama unazad zadovoljava i najzahtevnija nepca srpske prestonice. I danas ga služe sa ponosom, a domaći sladokusci i turisti koji dođu u Beograd rado svraćaju bar na jedno „fino parče Beograda“.
Skromna kreatorka „moskva šnita“ danas je uveliko u penziji, ali je recept ostao isti, a u hotelu kažu da i ne nameravaju da ga menjanju.
– Od kako je kolač nastao pa sve do danas, nije se ništa suštinski menjalo, ali smo se mi svakako usavršavali. Danas se proda oko 12 tona „moskva šnita“ godišnje, što je ogromna količina, a to govori o kvalitetu koji je i dalje, posle više od četiri decenije prisutan. Iako postoje originalni recepti za ovaj kolač, on nikada ne može biti ukusan kao u našem restoranu – priča Jasmina Kulić koja u „Moskvi“ radi već 28 godina.
Zanimljivosti
Jasmina Kulić priča da je francuski glumac Alan Nuri, tokom dvogodišnjeg radnog boravka u Beogradu zatražio 50 kilograma „moskva šnita“.
– Alan Nuri bio je redovan gost hotela i zaljubljenik u baršunaste ukuse „moskva šnita“. Kada je za potrebe predstave u kojoj je igrao sa Mirom Banjac u jednom beogradskom teatru nabavljao scenske rekvizite, bila mu je potrebna i prava torta od 50 kilograma. Nuri je insistirao da to bude upravo „moskva šnit“. To je trenutak koji nikada neću zaboraiti – priča Jasmina Kulić.
Marketing menadžer hotela „ Moskva“ nas podseća da se zaposleni u hotelu uvek trude da ispune svaki zahtev gosta, pa su tako ostala zabeležena dva neubičajena zahteva važnih gostiju.
„Kada je sedamdesetih godina jedan od nesvrstanih državnika došao u posetu Beogradu, odseo je u našem hotelu, Sa sobom je, priča se, poveo i nekoliko kamila koje su bile smeštene u obližnjem parku. Svako jutro se sveže kamilje mleko dovozilo u hotelsku kuhinju, gde je kuvano pa hlađeno sve iz razloga da bi serviranje uz doručak bilo baš kako on voli.“ – izjavila je Slavica Pešić.
Robert Meknamara, koji je bio Sekretar odbrane SAD u kabinetu predsednika Kenedija i Džonsona, jednom prilikom je odseo u Moskvi.
„Ovaj visoki zvaničnik Sjedinjenih Američkih Država, pričaju zaposleni, bio je alergičan na prirodno cveće. Pa je, tokom njegovog boravka, predsednički apartman dekorisan cvećem od čiste svile“ – rekla je naša sagovornica.
