„Ulaganje u sebe je siguran put ka uspehu“- Miroslav Knežević
-
Bili ste državni sekretar za turizam u periodu kada je turizam bio u najtežoj situaciji. Na koje rezultate ste najviše ponosni i sa ove distance šta mislite da smo mogli bolje da uradimo u vreme krize?
Pre svega moram da kažem da smo mi pre izbijanja pandemije dosta toga uradili u sektoru turizma. Kreirali smo dva nova zakona, Zakon o turizmu i po prvi put Zakon o ugostiteljstvu i na taj način uspeli da stvorimo osnov za brojne promene koje su usledile: napravljen je digitalni sistem za prijavljivanje i odjavljivanje gostiju (eturista), omogućeno je jednostavnije i povoljnije izdavanje smeštajnih kapaciteta od strane fizičkih lica, pojednostavljene su procedure i uslovi poslovanja su prilagođeni savremenim tržišnim tendencijama. Nažalost, usled pandemije koja se nije mogla predvideti, došlo je do obustave turističkih putovanja na globalnom nivou i to se negativno odrazilo i na turizam u našoj zemlji.
Zahvaljujući razumevanju rukovodstva naše države uspeli smo da obezbedimo finansijsku pomoć za one koji su u tom trenutku bili najugroženiji a to su gradski hoteli i na taj način pokušali da ublažimo štetu, ali pre svega da pomognemo da se sačuvaju radna mesta u hotelskoj industriji koja je bila jedan od najpogođenijih sektora. Takođe smo, drugim merama, podsticali razvoj domaćeg turizma i rezultati u vreme pandemije pokazuju da smo uspeli da motivišemo građane naše zemlje da posećuju domaće turističke destinacije.
Nije bilo jednostavno funkcionisati u vremenu pandemije kakvu svet nije video, ali mislim da smo u tom periodu morali malo više da planiramo i bavimo se aktivnostima koje bi nam pomogle da u postpandemijskom periodu, pre svega mislim na planiranje razvoja turizma u destinacijama koje imaju dobru resursnu osnovu, ali nisu dovoljno valorizovane.
-
Pandemija je u velikoj meri promenila čitav svet. Koliko su se promenile navike turista?
Pandemija je imala različite nivoe uticaja na potrošače – od onih koji su ga smatrali prolaznom panikom, do onih koji su u njemu videli kraj svakodnevnih aktivnosti kakve poznajemo. Istina je ipak negde na sredini: promenjen je odnos prema sebi i sopstvenom zdravlju, ali su pronađena rešenja kako ne bi trpelo poslovanje. Održavanje higijene i dezinfekcija, bezbednost, zdravstvena zaštita samo su neki od faktora koje tursti vrednuju prilikom donošenja odluka o odabiru destinacija i smeštajnih kapaciteta u kojima će boraviti. Današnji turisti su obazriviji nego ranije i sve više do izražaja dolazi individualizacija.
-
Niko nema kristalnu kuglu, niko nije očekivao pandemiju, kao što sta žaljenjem posmatramo i situaciju u Ukrajini. Da li postoje neke predikcije i planovi u kom će se pravcu razvijati svetski turizam u narednih pet godina?
Ono što je primetno jeste činjenica da se turizam, u odnosu na očekivanja početkom pandemije, znatno brže oporavio. U skladu sa tim ove godine se očekuje da se međunarodna putovanja, odnosno dolasci turista vrate na nivo iz 2019. godine, odnosno na period pre izbijanja pandemije, posebno u Evropi. Nova godina donosi više razloga za optimizam kada govorimo o globalnim turističkim kretanjima i turizmu generalno. Ono što predstavlja prepreku u predviđanjima i analizi jesu geopolitičke okolnosti, posebno dešavanja na istoku Evrope, kao i učestale prirodne nepogode pre svega zemljotresi na teritoriji Turske, Rumunije, Grčke… Međutim, treba imati u vidu da je i u prošlosti turizam odolevao različitim globalnim krizama i možemo reći da su očekivanja da će u narednom periodu turizam imati pozitivnu razvojnu tendenciju.
-
Iza nas je rekordna godina za turizam. Biznis se vratio u grad i turističke centre. Šta je doprinelo takvim rezultatima?
Nakon perioda smanjenih putovanja zbog pandemije, Srbija je prošlu godinu završila na prvom mestu po stopi rasta prihoda od turizma, ali i po procentualnom rastu u broju noćenja u odnosu na godinu pre pandemije. To pokazuje da se turizam u Srbiji u potpunosti vratio i da bi ova godina trebala da bude godina novih rekorda i osnaživanja konkurentske pozicije na turističkom tržištu. Treba imati u vidu da je Srbija bila vrlo aktivna u procenjivanju pandemijske situacije i da je sa prvim znakovima stabilizacije zdravstvene situacije otvorila svoje granice stranim turistima. Takođe, velika je stvar za turizam u Srbiji to što se tokom prošle godine realizovao veliki broj međunarodnih poslovnih i sportskih dešavanja u našem gradu.
Nezaboravimo da najveći procenat turista u Beogradu čine poslovni ljudi, što je posebno važno za hotelsku industriju koja ne živi samo od prodaje smeštajnih već i kongresnih kapaciteta. Kongresni turizam je u poslednjih nekoliko godina u ekspanziji, posebno u Beogradu gde se samo prošle godine održalo preko nekoliko desetina međunarodnih kongresnih događaja. Uz to, bili smo domaćini i jednom velikom sportskom takmičenju kakvo je final four Evrolige, koje je privuklo oko 20 hiljada turista, ili Beogradski maraton koji je uvek interesantan turistima iz regiona i drugih krajeva sveta. To je ogroman impuls za celu turističku privredu, imajući u vidu prosečan boravak turista u destinaciji i potrošnju koju ostvare tokom tog vremena.
Veliki uticaj imali su i turistički vaučeri koje su domaći turisti koristili. Sokobanja, recimo, prošle godine beležila je u proseku 6 noćenja po turisti. To je značajan rezultat za jednu destinaciju, posebno ukoliko znamo da se radi o više od 750 hiljada turista tokom godine. Ono što je takođe važno istaći je i da su Beograd i turistički centri u Srbiji postali znatno pristupačniji kao destinacije za turiste iz celog sveta. Izgradnja saobraćajne i turističke infrastrukture su svakako doprineli da se veći broj turista opredeli da im naša zemlja budu prvi izbor kada biraju gde će otputovati. Brzina kojom turisti mogu da stignu u destinaciju, kao i kvalitet turističke ponude, odnosno iskustvo koje će imati tokom boravka je nešto što sve više utiče na odluke o izboru destinacije.
-
Srbija je poslednjih godina dosta promenila imidž kao destinacija. Odakle možemo očekivati najviše gostiju u narednom periodu i koja vrsta gostiju će biti najzastupljenija?
Srbiju i dalje najviše posećuju turisti iz regiona, što je svakako za očekivati imajući u vidu dugu tradiciju koju naša zemlja ima kao turistička destinacija u okolnim zemljama, ali i jednostavnu pristupačnost. Međutim, beležimo i sve veći rast turista iz Turske, Kine, Nemačke i Rusije. Uvođenje direktne aviolinije između Srbije i Kine svakako treba da doprinese još većem broju turista iz ove zemlje, posebno imajući u vidu viznu liberalizaciju koja je na snazi. Takođe, nekoliko aviokompanija na dnevnom nivou saobraća između Beograda i Istanbula, što omogućava lakšu organizaciju putovanja i planiraranje boravka u destinaciji.
Nije zanemarljivo ni to što smo osposobili i dva regionalna aerodroma, u Nišu i Kraljevu, koja su izrazito važna za lokalne turističke destinacije. Tako će od toga koristi imati i nosioci turističke ponude u na primer, Niškoj banji, Staroj planini ili na Zlatiboru, Tari ili Novom Pazaru. Ove godine će na snagu stupiti bileteralni dogovor između Turske i Srbije o mogućnosti da građani putuju samo sa ličnom kratom, što je svakako pozitivno iz ugla podsticaja još snažnijeg turističkog prometa. U maju AirSerbia pokreće i direktnu avio liniju sa Čikagom, što će biti druga destinacija u SAD koja je direktno povezana sa Beogradom, posle Njujorka. To doprinosi građenju pozicije Beograda kao jednog od glavnih čvorišta u ovom delu Evrope što će svakako imati uticaja i na porast broja inostranih turista.
-
Kao neko ko je proveo dosta vremena i u privredi i na fakultetu, možete li da nam kažete koji su najveći izazovi sa kojima će se susresti turizam u narednom periodu?
Prema trenutnim okolnostima očigledno je da će jedan od najvećih izazova u budućnosti biti kvalitetan kadar. Situacija na tržištu rada je takva da već sada u velikoj meri nedostaju kvalitetni kadrovi u turističkoj i hotelskoj privredi, ali to je istovremeno i prilika kako za one koji žele u budućnosti da rade i razvijaju se u ovoj oblasti tako i za sve koji učestvuju u obrazovnom procesu.
-
U intervjuu sa kolegom Dušanom Borovčaninom dotakli smo se značaja edukacije. Sada ste dekan fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum. Šta mislite kako će se naša industrija izboriti sa nedostatkom kvalifikovane radne snage i kako ćemo privući nove mlade talente u našu industriju?
Kao što je kolega Borovčanin već objasnio izazova ima mnogo, ali nije nemoguće izboriti se na pravi način. Suština je zapravo u zajedničkom delovanju i partnerskom odnosu privrede i obrazovnih institucija. Mi na Univerzitetu Singidunum stalno osluškujemo potrebe privrede i tržišta i u skladu sa tim inoviramo naše studijske programe. U realizaciju nastave uključujemo predavače iz turističke i hotelske privrede, naši studenti imaju obaveznu stručnu praksu, na vežbama rade simulacije realnih poslovnih okolnosti, a učimo ih i da rade u najsavremenijim softverskim alatima.
Pored toga uče obavezno dva strana jezika, mogu pratiti nastavu uživo i onlajn u realnom vremenu, postoje posebni termini konsultacija i kolokvijuma za zaposlene studente, obezbeđujemo mogućnosti za razmenu studenata sa partnerskim univerzitetima u inostranstvu i jednostavno se trudimo da omogućimo najbolje moguće obrazovanje za naše mlađe koleginice i kolege. Smatramo da je to ispravan pristup, a po interesovanju budućih studeneta sa ponosom mogu da kažem da uspevamo u tome, naravno uz veliku podršku privrede koja partnerski sa nama učestvuje u ovom procesu.
-
Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidinum, već dugi niz godina važi za jedan od najprestižnijih fakulteta u našoj oblasti u čitavom regionu. Šta je što što Vaš fakultet izdvaja od ostalih?
Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum je od najprepoznatljivijih fakulteta za turizam u ovom delu Evrope. Danas da gotovo ne postoji turistička agencija ili hotel u Srbiji i Beogradu u kojem ne radi neko od naših diplomaca, i na to smo veoma ponosni. Upravo taj odnos i saradnja koju Univerzitet Singidunum i Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment razvijaju sa privredom je nešto što stvara ključnu prednost u poređenju sa drugim obrazovnim institucijama iz ove oblasti.
Naši studenti tokom svojih studija imaju obaveznu praksu, a mi svakako u tome možemo i uvek ih podržavamo i pomažemo da pronađu dobre kompanije u kojima, ako se dokažu tokom te prakse, mogu da se zaposle. Danas, kada je u uslužnom sektoru velika borba za svakog kvalitetnog radnika, naš fakultet ima tu prednost da može da preporuči one najkvalitetnije studente i diplomce i time im pomogne u tom prvom koraku u procesu građenja profesionalne karijere. Takođe, naši studenti imaju mogućnost da učestvuju u različitim programima razmene, što im otvara šansu da svoja poznanstva i kontakte šire i van granica naše zemlje. Uz to, tokom jedne akademske godine, imaju priliku da slušaju nekoliko gostujućih predavanja od eksperata iz turističke i hotelske industrije, što im pomaže da uvek budu u toku sa aktuelnostima iz privrede.
Pored toga, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum, je vrlo često prvi izbor kolegama iz privrede kada se radi o izboru postdiplomskih studija. Naši master student i doktorandi su danas ujedno i menadžeri vodećih hotelskih i turističkih preduzeća. To nam je pokazatelj da organizacija i način realizacije nastave jesu u skladu sa savremenim trendovima u hotelskom i turističkom poslovanju i da znanje stečeno na našem fakultetu može biti odmah primenjivo. U tome jednu od najznačajnijih uloga ima naš nastavni kadar. Naši profesori, kako u prošlosti, tako i danas, učestvuju u pisanju različitih turističkih strategija, master planova i drugih strateških dokumenata, koji su osnova za modernizaciju turističke ponude i kreiranje bolje pozicije na međunarodnom turističkom tržištu.
-
Posle pandemija tržište rada se dosta promenilo. Čak 74% ljudi veruje da poslodavci u turizmu i hotelijerstvu bi trebalo da preispitaju beneficije za zaposlene. Da li mislite da će naša industrija moći opet da bude atraktivna novim mladim talentima i koje korake treba preduzeti?
Činjenica je da je trenutna situacija na tržištu rada takva da nedostaju kadrovi u turističkoj i hotelskoj privredi. Smatram da je ovo velika šansa za mlade, jer su im vrata velikih preduzeća u našoj zemlji otvorenija nego ikad ranije. Kompanije su nakon pandemije shvatile koliko su za njihov opstanak na tržištu važni kvalitetni ljudski resursi. Zbog toga, verujem, a i primećujem u svakodnevnoj komunikaciji sa kolegama iz privrede, da se situacija sa uslovima koje se nude radnicima bolja nego ranije.
Kompanije su spremne više da ulože u kvalitetne radnike, jer su tokom prethodnog perioda iskusili šta znači organizacija stabilnog poslovanja bez adekvatnog broja kvalitetne radne snage. Uz to, treba razumeti i da pod beneficije ne treba samo smatrati novčane naknade i stimuacije zaposlenih, već i ulaganje u njihov profesionalni razvoj i edukaciju. Svakako, prostora za napredak uvek ima, a poslodavci znaju jako dobro da je danas znatno izazovnije održavati lojalnost zaposlenih imajući u vidu mogućnosti koje se nude na tržištu rada.
-
Koji savet biste dali svima koji rade u našoj industriji ili bi potencijalno voleli da rade?
Turistička industrija je dinamična i uvek se menja, tako da je važno da budete u toku sa novim trendovima i tehnologijama. Izazovi koji su za nama pokazali su nam da moramo da uvek budemo u pripravnosti. Uvek budite spremni da učite nove stvari i radite na usavršavanju svojih veština. Takođe, rad sa ljudima pomaže da gradite i održavate mrežu kontakata.
Povezivanje sa ljudima iz drugih oblasti pomoći će vam da razumete okolnosti u kojim industrija funkcioniše i na koji način da uskladite vaše aktivnosti prema situaciji na tržištu. Važno je da svi shvatimo da je turistička industrija podložna promenama. Stoga je važno da budete fleksibilni i spremni da se prilagodite različitim situacijama. Nemojte se plašiti da preuzimete nove uloge i da shodno tome donosite neophodne odluke. Ulažite u svoje zaposlene i gradite međusobno poverenje, jer to je garancija da ćete u narednim izazovnim situacijama imati na koga da se oslonite i da te probleme uspešno prevaziđete.
Turizam je heterogena delatnost i različite uloge zahtevaju različite veštine.To znači da se u turizmu mogu pronaći i oni koji su dobri u finansijama, marketingu, informacionim tehnologijama, logistici, itd. Mi na fakultetu učimo studente da se ne plaše da preuzmu odgovornost u radu i da koriste svaku šansu koja im se ukaže kako bi naučili nešto novo. Ulaganje u sebe je siguran put ka uspehu.
