Turizam u Srbiji najviše kaska zbog marketinga, EXPO velika šansa
Srbija je po indeksu razvijenosti turizma prošle godine napredovala za dva mesta i sada je na 68. mestu u svetu i tačno u sredini ako posmatramo Adria region. Iako ovo nije najbolji rezultat, pojedini detalji ohrabruju, kažu ekonomisti.
Na skali od jedan do sedam indeksa Svetskog ekonomskog foruma (WEF), Srbija sa 3,86 zauzima 68. mesto od 119 zemalja. Ovu poziciju je Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a Ekonomskog fakulteta u Beogradu i koordinator Istraživanja Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju, ocenio kao lošu, ali on dodaje da postoje ohrabrujući detalji.
„Ova pozicija jeste loša, ali potencijal za značajno bolje rezultate postoji. Naime, od 17 posmatranih stubova razvijenosti turizma, Srbija beleži loše rezultate u svega četiri stuba, ali su oni toliko loši da u velikoj meri smanjuju ocenu razvijenosti turizma Srbije. Primera radi, ukoliko bismo uspeli da u ova četiri stuba razvijenosti turizma dostignemo prosečnu ocenu koju Srbija ima u ukupnom skoru (3,86 od maksimalnih sedam), Srbija bi mogla da ostvari napredak i od preko 30 mesta“, rekao je Radivojević za Bloomberg Adriju.
Dodaje da Srbija beleži odlične rezultate u pogledu sigurnosti i bezbednosti, zdravlja i higijene, rasprostranjenosti informacione tehnologije i prisutnosti digitalnih usluga.
Foto: Zlatar Info
Adria region po WEF-ovom indeksu turizma
Indeks inače meri grupu faktora i politika koji omogućavaju održiv i otporan razvoj turizma.
Dobre rezultate Srbija beleži u okviru stubova Ljudski resursi i tržište rada, Poslovno okruženje, Otvorenost za turizam, Cenovna konkurentnost, Ekološka održivost i Socioekonomski uticaj turizma. Srednje ocenjeni stubovi su Održivost turističke potražnje, Infrastruktura kopnenog i lučkog saobraćaja, Infrastruktura vazdušnog saobraćaja i Prioritet turizma, dodaje Radivojević.
Marketing ključno pitanje
Kako navodi Radivojević, problem nije samo u kapacitetima i resursima, već u načinu na koji su oni predstavljeni i usklađeni sa tražnjom.
„Bolje rangiranje Srbije na listi razvijenosti turizma najviše ograničava dimenzija koja suštinski ocenjuje ‘razloge dolaska u Srbiju’, odnosno prisustvo prirodnih resursa i raznovrsnost aktivnosti u prirodi, kulturnih resursa kao što su arheološke lokacije, festivali, i ne-zabavni resursi, odnosno prisustvo razloga za poslovni, akademski turizam i drugo. Ovde se posmatra ne samo postojanje ovih resursa već i njihova promocija i upravljanje njima. Ovi stubovi ocenjeni su veoma loše“, rekao je ekonomista.
Kuriozitet u slučaju Srbije, kako dodaje, predstavlja činjenica da Srbija raspolaže prirodnim i kulturnim resursima, ali njihova razvijenost podrazumeva i marketing ovih resursa pa se nameće zaključak da njihovo postojanje marketing strategijama i aktivnostima nije dovoljno dobro povezano sa tražnjom stranih turista.
„Dobra stvar je što bi angažovanje na ovim aktivnostima značajno poboljšalo rangiranje Srbije na listi razvijenosti turizma, a moglo bi biti realizovano u relativno kratkom roku“, ocenjuje.
EXPO nosi šansu
Lošije rezultate Srbija je zabeležila i u okviru stuba razvijenosti usluga i infrastrukture za turiste, koji posmatra veličinu kapitalnih investicija države i privatnog sektora, broj hotelskih soba, ponudu kratkotrajnog smeštaja, kao i produktivnost radnika u turističkom sektoru.
Foto: Ministarstvo Finansija
„Uz aktivnosti na EXPO 2027 projektu i investicije koje su povezane sa ovim projektom možemo očekivati napredak Srbije na listi razvijenosti turizma. Ukoliko bi ove aktivnosti države bile podržane i boljim brendiranjem i marketingom turističkih resursa kojima Srbija raspolaže, mogli bismo očekivati znatan napredak Srbije na sledećoj listi i rangiranje Srbije u prvih 30 – 40 zemalja sveta“, zaključuje.
Izvor: Bloombergadria
