Otvoren renovirani hotel Srem – U Sremskoj Mitrovici planiraju i izgradnju spa centra i karting staze
Hotel Srem u Sremskoj Mitrovici koji datira iz šezdesetih godina prošlog veka ima bogatu i zanimljivu istoriju, a nedavno je renoviran i vraćen mu je nekadašnji sjaj.
– Danas je Hotel Srem moderan i reprezentativan objekat. Nedavno je renoviran, kako enterijer, tako i eksterijer, a završeni su i radovi na izgradnji Muzeja. Zainteresovani mogu da posete Muzej i saznaju koja je bila istorijska uloga Kazneno-popravnog zavoda tokom Prvog i Drugog svetskog rata – kaže za eKapiju Sanja Stanetić, PR hotela.
Građanstvo ovaj hotel pamti po zabavama i proslavama koje su se ranije ovde održavale i gde su rado odlazili, ne samo građani Sremske Mitrovice, nego i oni iz okolnih mesta, navodi naša sagovornica.
– Bitno za napomenuti je to da je ovaj hotel predstavljao važno mesto okupljanja, ali se nažalost, u jednom trenutku sve prekida. Prva značajna ulaganja u hotel izvršena su 2015. godine. Tada su renovirane sobe, restoran, letnja bašta. Namera čelnih ljudi bila je da se Hotelu Srem vrati stari sjaj, kakav je nekada imao, kao i da povrate poverenje građana u usluge koje nudi ovaj hotel – kaže Stanetić.
U prisustvu zvanica, 30. maja 2019. je hotel zvanično i otvoren za građanstvo. Sa upravnikom Kazneno-popravnog zavoda Aleksandrom Alimpićem vrpcu je presekao fudbaler Bane Ivanović, inače stanovnik Sremske Mitrovice.
Tom prilikom, najavljena je izgradnja i Spa centra i karting centra, koji će se nalaziti u hotelskom kompleksu i upotpuniti njegov sadržaj.
– Nadamo se da će hotel, uz nove i postojeće sadržaje (Hipodrom, škola jahanja, muzej) privući mnogo turista. Pre svega, turista iz inostarnstva, jer bi naša misija trebala bi da bude ta, da Srem i Srbiju prezentujemo u najboljem svetlu – kaže Stanetić.
Hotel Srem, iako izvan zatvorskih zidina, deo je kompleksa KPZ-a, najvećeg zatvora u Srbiji i jednog od najvećih u ovom delu Evrope, koji već spaja tri veka jer su prvi objekti izgrađeni od 1895. do 1899. godine po naredbi austro-ugarskog cara Franje Josifa.
Izvor: eKapija
