Hotel Manager

Dušan Borovčanin je prodekan za nastavu i docent na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment, Univerziteta Singidunum u Beogradu i gostujući profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Strazburu. Od juna 2021. godine  obavlja funkciju direktora Kongresnog biroa Turističke organizacije Srbije. Od februara 2022. godine angažovan je na funkciji projektnog menadžera izrade kandidature Beograda i Republike Srbije za Specijalizovani EXPO 2027.

Dobitnik je priznanja „The meeting star“ kao najuticajniji predstavnik destinacije u Evropi od strane Kongres Magazina. Nosilac je stipendije Ministarstva prosvete, nauke i visokog obrazovanja kao jedan od 1.000 najtalentovanijih mladih istraživača u zemlji.

1. Prošla godina je rekordna turistička godina u Srbiji. Šta je doprinelo takvom rezultatu?

Ne treba zaboraviti da smo u 2022. godinu ušli sa gotovo 70% pada u međunarodnom turističkom prometu u 2021. godini i da je situacija sa Korona virusom u to vreme u mnogim delovima sveta, pa i u našoj zemlji bila prilično nestabilna. Na sreću svih nas u prvom kvartalu 2022. godine pandemijska situacija se nije pogoršavala i mi smo među prvima ukinuli Covid restrikcije koje su bila glavna prepreka za međunarodna kretanja.

Pored toga, mislim da su još neke važne aktivnosti različitih učesnika na domaćem tržištu doprinele dobrim rezultatima. Hotelijeri su u ovoj krizi vodili pametnu cenovnu politiku, država je podsticala tražnju sa povećanim brojem turističkih vaučera, inicijativa Otvoreni Balkan uticala je na povećanje ne samo robne razmene već i rast turističkog prometa u regionu pa tako da ne treba da čudi što smo u svega 5% zemalja u svetu koje su prethodnu godinu završile sa boljim rezultatima nego 2019.

Na samom kraju, pošteno treba reći da je, nažalost, sukob u Ukrajini takođe doprineo rastu tražnje za smeštajem, iako te dolaske i noćenja ne bi zaista trebalo računati u turizam.

2. Shodno geo-političkoj situaciji u svetu, šta mislite kako će se razvijati turizam kod nas i u svetu?

Ovo je zaista teško pitanje i mislim da ne postoji jedan jednostavan odgovor. Mislim da nas čeka period neizvesnosti, a neizvesnost u poslovanju nije dobra ni za jednu industriju pa tako ni za turizam.  Na globalnom nivou će sigurno doći do usporavanja ekonomskog rasta u privredno razvijenim zemljama koje inače spadaju u značajna emitivna tržišta pa će to uticati i na potrošnju i izdvajanja za putovanja u tim zemljama. Kako će doći do pada diskrecionog dohotka u „leisure“ segmentu, tako će i kompanije na tim tržištima smanjivati budžete za putovanja i „incentive“.

Uz to, mislim da ćemo biti i svedoci određenih paradoksa. Nejednaka raspodela bogatstva dovešće do još jačeg socijalnog raslojavanja pa će segment onih putnika sa izuzetno visokim platežnim sposobnostima rasti, dok će prosečna potrošnja i broj putnika sa prosečnim primanjima biti u padu. Ovo se naravno  odnosi na globalni kontekst. Mi smo svakako deo tih makro trendova, ali bih rekao da u velikoj meri nas očekuje nešto bolja situacija u odnosu na svetski prosek uz izuzetak naravno u slučaju da dođe do eskalacije koju niko ne priželjkuje.

3. Direktor ste Kongresnog biroa Turističke organizacije Srbije. Šta je tačno nadležnost biroa?

Istina je, ali sam ja na prvom mestu docent i prodekan na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum. Ponosan sam na saradnju „mog“ matičnog fakulteta i univerziteta i Turističke organizacije Srbije. Saradnja ove dve institucije je na najvišem nivou već decenijama i drago mi je što mojim studentima mogu direktno da prenosim znanja iz prakse, a da sa druge strane uključim studente koji pomažu u realizaciju brojnih aktivnosti koje TOS radi na obostranu korist.

Što se Kongresnog biroa tiče, biroi se širom sveta bave marketingom destinacije za nešto što se danas zove industrija susreta ili na engleskom „meetings industry“. U duhu našeg jezika ovi prevodi nisu baš zaživeli jer ne održavaju duh onoga što je suština ovog posla pa se tako još uvek održavaju termini poslovna putovanja i poslovni turizam ili kongresni turizam.

Pored uobičajenih aktivnosti kao što je nastup i prezentacija destinacije na međunarodnim sajmovima, organizacija studijskih putovanja, prodajnih misija, izrada informativnih i promotivnih materijala, kongresni biroi se bave i izradom kandidatura za međunarodne događaje. Ova aktivnost podrazumeva visok nivo saradnje sa gotovo svim predstavnicima turističke ponude na destinaciji, hotelima, restoranima, kongresnim prostorima, DMC i PCO agencijama, ketering kompanijama, pružaocima usluga izdavanja AV opreme i slično. Budući da su nosioci kandidature uobičajeno nacionalna udruženja iz oblasti medicine, nauke, inženjerstva, sporta to dodatno podrazumeva saradnju i sa tim delom našeg društva i obezbeđivanje podrške i komunikaciju sa državnim institucijama. Ukratko, vrlo vrlo dinamičan i interesantan posao ako mene pitate.

U kojoj meri kongresni turizam doprinosi deviznom prilivu?

Po mom mišljenju, našoj zemlji najviše i najdirektnije. Poslednje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su putovanja motivisana poslom u 2021. godini (tada je rađeno istraživanje) prvi i dominantan razlog za posetu našoj zemlji. To uopšte nije obeshrabrujući podatak. Jednostavno ne mogu se važni i krupni poslovi dogovoriti isključivo preko email-a. Ljudski kontakt je važan. Svaki taj sastanak, konferencija i kongres kao ishod vrlo često ima novi posao, novu razmenu i transfer znanja, novu priliku za novi projekat i slično.

Događaji i susreti su oduvek predstavljali okvire u kojima se usmeravao dalji razvoj našeg društva. Tako je bilo od ranih formi većanja i trgovine do današnjih modernih oblika hibridnih, virtuelnih ili uživo sastanaka.

4. Koliko je Srbija napredovala u kontekstu kongresnog turizma i koji su planovi za narednih pet godina ?

Srbija je preduzela važne korake ka ozbiljnom pozicioniranju u regionu Zapadnog Balkana, a i šire. Preduslov broj 1 jeste povezanost destinacije sa ostatkom sveta. U tom kontekstu povećanje kapaciteta Aerodroma Nikola Tesla i povećan broj direktnih letova Air Serbia predstavljaju ključni preduslov za dalje razmatranje i planove razvoja. Preduslov broj dva jesu prostori tj. mesta za sastanke i događaje. U tom smislu jako je važan projekat renoviranja kongresnog centra Sava koji će u funkcionalnom smislu, a i u kvalitativnom, siguran sam, biti nešto što je Beogradu i te kako nedostajalo. Samo ova dva faktora učiniće našu konkurentnu poziciju u ovom regionu za određene segmente neprikosnovenu.

Međutim, aerodrom i kongresni centar ne čine destinaciju. Neophodni su prateći kvalitetni sadržaji i neophodni su ljudi i to ne samo u Beogradu već i u ostatku Srbije. U tom smislu drago mi je što se sa drugih kongresnih destinacija u Srbiji moje kolege javljaju sa većim interesovanjem i željom da marketing destinacija na kojima se oni nalaze učinimo još kvalitetnijim. Ubeđen sam da kongresnom turizmu u Srbiji predstoji svetla budućnost.

5. Kandidatura za EXPO 2027 je podigla javnost na noge. Projektni ste menadžer za proces tzv. “bidovanja”. Pre svega nam recite šta predstavlja EXPO i koje su nam šanse da se takav dogadjaj održi kod nas?

Iako Srbija ima dugu tradiciju učešća na svetskim izložbama u poslednjih 170 godina, ovo je prvi put da smo odlučili da se kandidujemo. To je najveći projekat na kojem sam imao prilike da radim do sada i najveća kandidatura za koju se naša zemlja ikada kandidovala i izuzetno sam zahvalan na toj prilici. Da ne bude zabune, Beograd je podneo kandidaturu za Specijalizovani EXPO ili kako se ponekad naziva Mini EXPO, iako ništa u vezi tog projekta zapravo nije mini. U proseku na mini EXPO dođe 4-5 miliona učesnika za 3 meseca, što nije uporedivo ni sa jednim događajem koji se u Srbiji do sada održao.

Proces donošenja odluke o zemlji domaćinu je izuzetno kompleksan i o tome odlučuje 169 zemalja na jedan strukturiran način. Ja ne učestvujem u međunarodnoj kampanji zagovaranja za našu kandidaturu, ali sam ubeđen da sve ono što je urađeno do sada i način na koji je to urađeno nama daje za pravo da se osećamo kao dobar kandidat, a da svi možemo da budemo ponosni kako je naša zemlja u svetu predstavljena.

Na sledećem linku možete videti deo govora Dušana Borovčanina prilikom kandidatura Beograda za Expo 2027.

6. Šta bi jedan dogadjaj poput EXPO 2027. doneo Srbiji?

Zaista je teško ovde pobrojati šta bi sve taj događaj doneo Srbiji. U najkraćem i najjednostavnijem smislu doneo bi preko 1.1. milijardu ukupne ekonomske koristi, razvoj preko 100 ha novog dela grada, posetu oko 100 zemalja i njihovih šefova država i vlada itd. Naravno, efekti su mnogo veći i značajniji od ovoga, ali predlažem da o tome pričamo u junu kada ćemo nadam se imati razloga za slavlje. Ako se to i ovog puta ne desi, ja sam stava da Srbija treba juriti novu priliku i ne odustajati od domaćinstva ovog događaja.

7. Čini se da je pandemija daleko iza nas i rezultati iz prošle godine pokazuju da se biznis vratio. Koje su po Vašem mišljenju najveći izazovi naše industrije u narednih 10 godina?

Biznis se vratio, ali velika neizvesnost  i dalje vlada. Mislim da nas čeka velika kriza talenata, vraćanje statusa i imidža industriji, ali i preusmeravanje ka održivim strategijama poslovanja. Postojeći modeli nisu održivi i to mislim i da nisu ni ekonomski održivi, ni socijalno ni ekološki.

Photo credit: Dobrica Mitrović

8. Pandemija je bila okidač za ozbiljne strukturne potrese u našoj industriji? Kako vidite da ćemo se izboriti sa nedostatkom novih talenata u industriji?

Bojim se da ćemo pribeći lakšim rešenjima kao što to često radimo. Tu mislim na uvoz radne snage iz dalekih zemalja. Razlika u prosečnim troškovima rada, tj. nižim troškovima uvezene radne snage služiće kao novi način za realizaciju KPI i „uspešnog“ poslovanja. Za mene je to porazno i svedoči o nedostatku naših zajedničkih snaga, ali očigledno ne možemo biti bolji nego što jesmo.

9. Koristimo svaku priliku da potenciramo značaj edukacije i investiranja u ljude. Profesor ste na fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum. Kolika je odgovornost obrazovnih ustanova i šta činite, pre svega za privlačenje, a potom i za zadržavanje mladih talenata u industriji?

Hvala Vama i molim Vas nastavite u tom pravcu. Čestitam celom timu portala na odličnom radu koji znači siguran sam mnogo ljudima iz naše branše, posebno mladim kolegama koji su na početku karijere, mada i ja vrlo rado čitam članke sa Vašeg portala.

Univerzitet Singidunum ulaže velike napore da formalni obrazovni proces učini dovoljno fleksibilnim da omogući učenje shodno XXI veku. U realizaciji naše nastave učestvuju predavači iz prakse, naši studenti imaju obaveznu stručnu praksu koja će uskoro postati stipendirana, na vežbama rade u najsavremenijim uslužnim software-skim alatima, uče obavezno 2 svetska jezika, mogu pratiti nastavu uživo i onlajn u realnom vremenu, postoje posebni termini konsultacija i kolokvijuma za studente koji rade, obezbeđujemo mogućnosti za razmenu studenata sa partnerskim univerzitetima u inostranstvu i jednostavno se trudimo da omogućimo najbolje moguće obrazovanje za naše mlađe koleginice i kolege. Jednostavno nije. Izazova ima puno, ali je sa studentima i vrhunskim stručnjacima zaista milina raditi.

10. “Upisaću turizam jer volim da putujem” najveća je zabluda svih mladih ljudi koji bi da studiraju turizam i hotelijerstvo. Koji su Vaši saveti mladim ljudima kojima je turizam i hotelijerstvo interesantna industrija?

Ja mislim da to nije zabluda. Putovaće i to mnogo. Razlika je što će putovati radi posla, ne radi relaksacije i zabave. Ali za mlade ljude i takva putovanja su važna. Moj savet im je da imaju visoke ambicije i da budu izuzetno strogi prema sebi. Ma koliko uspeli, sa drugima, po cenu svega, uvek skromno, ljubazno i dostojanstveno.

Intervju

Tags: edukacija, Expo2027, FTHM, kongresni biro srbije, univerzitet singidunum, Univerzitet u Strazburu