Koje dodatne mere državne pomoći traže turistički radnici
Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) zahteva dodatne ekonomske mere od države kako bi se izbegao najnepogodniji epilog za celokupnu turističku industriju. Kako navode za eKapiju, predlog ovih, dopunskih mera poslat je na adrese Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva finansija i Vlade Srbije.
– Resornom ministarstvu smo dostavili podatke o procenama dosadašnjih gubitaka, iako se oni u ovom trenutku ne mogu sagledati u potpunosti, te uskoro očekujemo odgovor po pitanju dodatnih finansijskih olakšica kako bismo izbegli masovno otpuštanje radnika. Želimo da istaknemo da smo izuzetno zahvalni na dosadašnjoj finansijskoj podršci, ali da je ona, nažalost, nedovoljna za sektor turizma koji je naviše pogođen ovom krizom – kažu iz UTAS-a.
Podsetimo i iz Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (YUTA) za eKapiju je rečeno da imaju uverevanja iz kriznog štaba koji se bavi finansijskom podrškom, da će do kraja sledeće nedelje biti predstavljene i dodatne mere za turistički sektor, a opširnije o tome čitajte u posebnoj vesti.
Turističkim agencijama je, kako navode, prioritet da država podrži izdavanje vrednosnih vaučera za uplaćene aranžmane koji bi se iskoristili za neko drugo putovanje nakon završetka krize, jer bi putnici tako dobili uslugu koju su platili.
– U obraćanju prema nadležnim institucijama, tražimo i da takozvani „korona vaučeri“ imaju dodatne garantne mehanizme kako ih ne bi ugrozio eventualni bankrot neke od turističkih agencija. Ističemo da ne izbegavamo nijedan vid odgovornosti, te će biti moguć i povraćaj novca onim putnicima koji se odluče za tu opciju, kada se za to steknu finansijski uslovi – stoji u njihovom zahtevu.
Sličan model, kako se ističe, već su usvojile mnoge zemlje EU.
Đački turizam je, takođe, izuzetno pogođen, te je njihov predlog da se školama da nekoliko smernica.
– Predlažemo da se sva dogovorena putovanja realizuju kad se steknu uslovi, a najkasnije do kraja 2020. godine, da se ova putovanja ne otkazuju i da škole ne aktiviraju menice agencija jer bi to dovelo u pitanje njihov opstanak. Kako bi sve navedeno moglo pravno da se zaokruži, potrebno je da Ministarstvo prosvete odobri potpisivanje aneksa ugovora koji bi obezbedio nove termine i uslove putovanja, kao i da smanji ustanovljeni minimalan broj dece po odeljenju za realizaciju ekskurzija i nastave u prirodi – kažu u UTAS-u.
Predlažu i da Vlada i Narodna banka Srbije izdaju direktivu osiguravajućim društvima da aktiviraju polise ukoliko dođe do bankrota agencije zbog vanrednog stanja, iako to nije predviđeno sklopljenim ugovorima i opštim uslovima osiguranja, koji su njihov neodvojivi deo.
– Smatramo da je potpuno neosnovano da u ovom slučaju osiguravajuće kuće nemaju obavezu da nadoknade štetu putnicima, a imaju je, na primer, u slučaju bankrota usled sumnje da je on izazvan krivičnim delom. Ova mera bi naročito imala za cilj dodatnu zaštitu prava putnika, a to je prioritet i turističkim radnicima i resornom ministarstvu – navode.
Ističu i da je u turizmu „stanje zaista alarmantno“, kao i da će oporavak trajati više godina, te je zahtevi i da se razmotri mogućnost za kratkoročne beskamatne kredite, do pet godina, uz grejs period od godinu dana, a kako bi se obezbedila osnovna likvidnost i nastavak poslovanja.
– U skladu sa poteškoćama sa likvidnošću, tražimo i privremenu suspenziju obaveze da na kraju svakog meseca imamo određeni depozit na bankovnom računu. Ova mera je potrebna tokom narednih šest meseci, dok se ne obezbedi likvidnost iz tekućih sredstava ili kredita, a trajala bi najkasnije do donošenja nove regulative o garancijama putovanja. U cilju očuvanja likvidnosti, predložili smo i da banke otpišu kamate za odlaganje rata kredita tokom proglašenog moratorijuma na kredite od tri meseca – piše u dopisu.
Ključni meseci za uplatu prolećnih putovanja i rezervaciju letovanja su mart, april i maj, a turističke agencije nisu bile u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost baš u tim najbitnijim danima.
– Iako nemaju nikakav priliv novca od februara, agencije ipak nastavljaju da izmiruju tekuće troškove i vraćaju putnicima novac za otkazane aranžmane gde god je to moguće. Iz tog razloga predlažemo da se otpišu porezi i doprinosi na primanja u okviru postojećeg plana pomoći privredi, a ne da se odlože do januara 2021. godine, jer će mnoge agencije biti dugo u finansijskim poteškoćama i potencijalno bez priliva i početkom sledeće godine kada će ove obaveze doći na naplatu.
Ovo udruženje je predložilo dodatnu meru pomoći koja se tiče posebnih subvencija turističkim agencijama i preduzetnicima u turizmu.
– Naš predlog je da to bude subvencija koja bi nadoknadila razliku između ostvarenih mesečnih prihoda u 2020. i 70% od onoga što je agencija prihodovala u istom periodu prošle godine. Procene pokazuju da je potrebno 70% očekivanih prihoda kako bi se pokrili osnovni troškovi poslovanja i sve ispod toga bi ugrozilo opstanak agencija. Naš predlog je da se ove mere primenjuju do kraja godine jer će, kako smo već naveli, putovanja biti otežana mesecima po završetku vanrednog stanja i biće potrebne godine da se turizam potpuno opravi.
Pozvali su Vladu da apeluje na zakupodavce da se tokom vanrednog stanja odreknu kirije koje plaćaju agencije ili da ih smanje, kao i da se režijski troškovi u lokalima, a koji su u državnom vlasništvu, budu otpisani tokom trajanja vanrednog stanja.
Izvor:Ekapija