Instagramičnost prestonice provučene kroz filter
INSTAGRAD
Instagramičnost prestonice provučene kroz filter
Lepota je u oku posmatrača. Stara krilatica. Da li je spremna za novo vreme?
Kao da se čini da je lepota u savremenom vokabularu definisana kroz savršeno osmišljen kadar, planiranu nonšalanciju, nameštenu opuštenost, naučenu ležernost.
Protekla decenija donela je promenu u poimanju glavnih turističkih atrakcija, ključnih mesta koje prvo stavljate na listu pri poseti novog grada i države. Umesto Ajfelovog tornja hrlimo ispod mosta na Seni gde se list kotrlja pre nego upadne u reku, umesto Koloseuma, pešačimo do pijace sa sezonskim voćem i biciklom naslonjenim uz zgradu obgrljenu patinom i jesenjim lišćem.
Nekako je neprimetno promakla vest da su osnivači Instagrama, platforme koja je promenila upravo prezentaciju turističke ponude dali nedavno ostavku na pritisak, komercijalizam, sveprožimajuću želju za profitom, spektaklom i vratiće se ako treba i korak u nazad u potrazi za novom kreativnom energijom i znatiželjom.
Kako će to uticati na sve već postavljene I am Amsterdam, BElgrade, silna srca, okvire za slikanje sa panoramom grada i sličnih –na prvu caka koje po definiciji znače red turista u želji da budu upravo to, turista, a ne putnik istraživač.
Beograd je svakako uveliko ušao na autoput instagramičnih udica koje će kako lokalce tako i putnike namernike naterati da brže bolje pokleknu novoj ponudi kafea sa teglama, butika sa cvećem i spoljnom klupom, ulice sa kišobranima. Utrkujemo se ko će više pogoditi emociju detinjstva, poslužiti knedle, sutlijaš, ukus detinjstva kao kod bake, telefon sa brojčanikom, trafiku za viršle il milje sa mirisom nostalgije. Susedi uveliko piju sok iz providnih kesa poput tetrapak sokova koje smo pre mnogo decenija konzumirali, pitanje trenutka kada će se neko setiti i iz naftalina nasleđa izvući nešto iole za zaljubljivanje na prvu. Zastavice, sijalice, parkovi sa nameštenim scenografijama salaša, piknika i putujućih prikolica.
Licemeran bih bio kad ne bih priznao da i sam pripadam zajednici koja vrlo reaguje na dobar estetski koncept, utrkuje se da vidi novi prostor zbog pločica, lustera, drveta banana, plišanih stolica il bilo čega sličnog što nas je postavilo na svetsku instagramsku mapu i realnost koju sami iznova gradimo.
Učimo. Menja nam se svest, ukus, stvaramo nove standarde. Naučili smo da razlikujemo različita zrna kafe, da se hrana i gleda i konzumira, da koristimo djumbir, čia puding il pijemo čaj svojevoljno, da se prepustimo ukusima neke daleke destinacije ili se sami usudimo da pravimo svoje pivo il čokoladu.
Retki su koncepti kao relikti pre instagram ere, kao što je gospođa u optičarskoj radnji u Vuka Karadžića, koja svake sezone oplemenjuje ponudu izloga u vrlo insta prijemčivom ruhu bez da sigurno zna da upravo to radi.
Da li smo ranije primećivali zalaske sunca, oblake kao paperje, da li su ranije paprike bile opsesija početkom jeseni, da li se šoljica kafe uparivala sa šarom na cipelama? Ako i nismo, mišljenja sam da iz svega može da se izvuče ono suštinski najbolje.
Kada bismo videli sve skrivene kutke, kada bismo se zaljubili u svoj grad, ulicu u kojoj živimo da nam neko potpuno stran ne otkrije čuda koja se kriju na svakom koraku, lepu fasadu, umetnost grafita, obućara, poslastičarnicu il šta slično.
Kada bismo toliko znali našu zemlju da nas razni avanturisti ne vode i golicaju da pakujemo kofere za vikend u potrazi za salašem, vodopadom, il čistom netaknutom prirodom?
Da, novo je vreme, nova generacija ne čita džepne vodiče u papirnom izdanju, ne posećuje sajmove, web sajtove, konferencije za štampu, ppt prezentacije il bilo šta preostalo od ideja iz 20. veka. Iskustva uticajnih profila, koji sve više, iako su posvećeni ponekad čisto površnim stvarima, zastanu kao pojedinci da uslikaju zanimljiva vrata, prolaz, terasu. Tako jednostavno, nije čak ni skupo, a radi, daje rezultat.
Instagram profili, blogovi o putovanjima, pojedinci koji su rekli ne konvencionalnom i u svojoj prikolici, na motoru, u šatoru otkrivaju svaki kutak ove planete, spuštaju sidro gde god im se svidi i utrčavaju u talas i mame nas da učinimo upravo isto. Putujemo po smernicama koje nam je dala poznata instragramerka, pišemo njene savete i prečice za savršeno svitanje, nestvarnu plažu, autentičnu tavernu. Zašto, jer joj verujemo.
Dolazimo spremni u agenciju il na destinaciju, znamo tačno šta vredi videti, ono što ne piše ni u jednom priručniku. Znamo koja plaža je za mame, koja nije za decu, putujemo virtuelno i pre nego napunimo gorivo zaista.
Druga je tema koliko je nova realnost promenila percepciju i prikrila svakodnevne zamke da se dođe do savršenog kadra i provuče kroz nebrojano filtera ne bi li autentičnost i borba za lajkom il srcem dobila. Programi za obradu slika, nestvarna svetla, boje, struktura slika koje ostavljaju bez daha, nisu nešto što će bilo kome privući pažnju i odrediti njegov sledeći let upravo ka ušću dveju reka ispod Avale.
Nije laž ako ova društvena mreža živi svoj život mimo svih rupa na putu, kašnjenja u prevozu, gužvi ispred glavnih tačaka koje imaju najviše objava i hashtagova, svadja na ulici, smrknutih lica, neuređenih građevina, klima il bezukusnih natpisa na arhiktektonskom nasledju. Dosta je kritike i negativnosti u online svetu tako da izmaštan svet po meri savremenog putnika je nešto što može da napuni dušu bez sumnje.
Vrlo se ova društvena mreža može koristiti za promociju kulturnih sadržaja, sportke trke s bojama, koncerata i izložbi, pa se čak može desiti da se pojavi više od jedne osobe na projekcijama filmova u prestoničkim bioskopima koji su prazni sem za vreme projekcija bombastičnih naslova.
Mišljenja sam da ovaj potencijal koji Instagram omogućuje, da u sekundi, vaš grad, zemlja, ulica, kraj bude dostupan milionskom auditorimu, treba pametno iskoristiti. Ne praviti veštačke zamke za turiste, trošiti novac na izmišljanje novih koncepata, pravljenja paralela sa poznatim kvartovima u inostranstvu u cilju brendiranja.
Postaviti grad, destinaciju na mapu upravo unutrašnjom snagom i lepotom koju poseduje. Prolaznicima, osmehom, fasadom, ornamentikom, čarobnim jutrom, komšilukom, parkom u jesenjem koloritu, pijačnim danom il festivalom hrane, zanatlija il ateljea,…Ovaj naš grad, pun kontrasta, toliko moderan i tradicionalan, nov i star, lep i ružno lep, je idealna scenografija, ako ima prave reditelje da režiraju tu predstavu. Glumci su već tu, naši sugrađani. Iskoristimo ovu prednost i nek Beo GRAD bude pravi InstaGRAD.
Tekst i Fotografije:
Nikola Milović
Hotelijer
