Da li je moguć turizam bez uništavanja životne sredine?
Sve više ljudi putuje češće, dalje i kraće. Kakve posledice naše želje imaju na okolinu, društvenu strukturu i klimatske promene? I kako možemo zamisliti turizam koji ne uništava ono od čega živi?
Decenijama se turizam kontinuirano razvija i postao je integralni deo našeg načina života. Doneo je stvaranje vrednosti, prosperitet i otvorenost prema svetu čak i u najudaljenije krajeve, sprečavajući tako migraciju. To je svetla strana turizma. Na tamnoj strani su negativni efekti poput velikog broja ljudi, grubih ekoloških intervencija i rastućih cena zemljišta.
Foto: Pixabay
Turistički centri trpe zbog navale posetilaca, dok su druga mesta zapostavljena.
Lokalne zajednice su podeljene, s jedne strane, imaju koristi od turizma, ali s druge strane sve više primećuju nepoželjne sporedne efekte. I kada se uzme u obzir da turizam više od drugih ekonomskih sektora zavisi od klime, iznenađujuće je da su klimatske promene upravo ovde često još uvek na marginama.
Kroz ilustracije, primere i konkretne podatke, izložba u bečkom Arhitektonskom centru prikazuje međusobnu povezanost turizma i ekonomske ekspanzije, rastuće emisije CO2 ili iseljavanje lokalnog stanovništva usled preteranih troškova stanovanja i života, naročito od kada se turistički smeštaji sve više koriste kao investicione mogućnosti.
Kako možemo preispitati turizam u vreme klimatske krize, ratova, pretnji novim pandemijama, nedostatka stručne radne snage i aktuelne energetske krize i usmeriti ga ka održivijim pravcima? Koju ulogu igra prostorno planiranje i arhitektura?
Izložba rasvetljava ključne aspekte turizma poput mobilnosti, gradskog turizma, interakcije sa poljoprivredom, klimatskih promena, privatizacije prirodnih lepota do promene tipologije smeštaja i istražuje da li i kako se planira razvoj turizma. Pre svega, izložba istražuje potencijal za transformaciju. Mnogi putnici ne vole da se smatraju delom fenomena masovnog turizma, a sumnje u klimatsku održivost našeg ponašanja prilikom putovanja postaju sve glasnije.
U poslednje vreme nastalo je mnogo inicijativa koje promovišu drugačiji odnos prema prirodi, lokalnom stanovništvu, klimi, gradovima i selima ili mobilnosti. Lokalni i međunarodni primeri predstavljaju inovativne pristupe rešavanju problema.
Jedan od primera je udruženje iz Severnog Tirola koje u cilju očuvanja planinskih pašnjaka nudi kurseve na kojima se mogu učiti osnovni elementi poljoprivrednog rada u planinskim predelima, kao što je ručno košenje planinskih pašnjaka, pravljenje starinskih plotova i sl. Mnogi uspešni primeri inspirišu na način odmora koji više ne sledi isključivo paradigmu potrošnje i rasta. Postavlja se glavno pitanje: Kako možemo zamisliti turizam koji više ne uništava ono od čega živi?
Na Zlatiboru se zida više nego u Ljubljani!
Ako imamo u vidu da je reč o jednoj od najlepših planina koje imamo, jasno je da postoji ogromna zainteresovanost za kupovinom nekretnine na Zlatiboru.
Međutim, postavlja se pitanje do koje mere je takva ideja održiva po jednu planinu i gde se nalazi granica. Beg iz užurbane gradske sredine, sa početkom pandemije Kovida-19, postaje sve popularnija ideja, ali po Zlatibor, čini se, na jedan neodrživ način.
Bez obzira što izgradnja može da podstakne turistički potencijal, neadekvatan razvoj može da uzrokuje prekomernu komercijalizaciju i degradaciju prirodnih potencijala. Uspostavljanje ravnoteže između promovisanja turizma i očuvanja životne sredine je od vitalnog značaja za održiv ekonomski rast u planinskim regionima.
Da li je urbanizacija ove planine prešla kritičnu tačku i da li je moguće nadoknaditi izgubljeni kutak prirode? Da li se identičan scenario očekuje i na drugim planinama kada gradsko okruženje Zlatibora ugrozi turističku potrebu za prirodom?
Mnogo je pitanja koja se sama nižu, ali i stavova za ili protiv, biti ili ne biti. Za sada, jedno je sigurno – činjenica da ozbiljan obim radova ima ulogu pokretača sveukupne privrede, čak i u godinama koje predstoje.
