Beogradu nedostaju smeštajni kapaciteti
Turizam u regionu oporavlja se brže u odnosu na ostatak Evrope
Mali broj gradova vratio se na prepandemijski nivo posećenosti, a Beograd je jedan od njih. Investitori su zainteresovani za ulaganje, a to povrđuje podatak da se u regionu trenutno gradi 16.000 soba, a još 10.000 njih je u fazi planiranja. Procene su da samo u Beogradu nedostaje još oko 1.000 smeštajnih jedinica, čulo se od učesnika na panelu „Belgrade and Serbia Hospitality potential“, na konferenciji REBEC 2023.
– Krajem 2023. i početkom 2024. očekuje se da će se putovanja u Evropi vratiti na nivo pre pandemije, pre svega zato što se vraćaju Kinezi, koji nekoliko godina nisu putovali. Takođe očekuje se značajan dolazak američkih turista, kao i povećanje poslovnih putovanja – rekla je Ivana Nešković, STR, Director, Sales & Client Services.
Aleksandar Vasilijević, Hilton Belgrade, General Manager, je istakao da je pre kovida postojao obrazac dolazaka stranih turista u Beograd.
– Imamo zaista veliki oporavak u turizumu, međutim, sada više nemamo obrazac, ja više ne bih mogao da kažem ko su ljudi koji dolaze u Beograd – rekao je Vasiljević.
On je dodao da ostatak Srbije i dalje ima manjak stranih turista, kao i da svi vezuju turizam za događaje, a nakon toga zaboravlju koliko je važan za jednu zemlju.
Istakao je da Beogradu fale smeštajni kapaciteti.
Foto: Pixabay
Mislim da nemamo dovoljno kapaciteta u Beogradu. Kada se Sava centar bude otvorio krajem godine, nedostajaće nam sigurno 600-1.000 ključeva – smatra Vasiljević
Igor Kovačević, Faculty of Economics and Business, University of Belgrade PhD, Associate Professor, saglasan je da sve više gostiju u Beograd dolazi poslovno, kao i da je dobra stvar što se renovira Sava centar.
– Sada se takmičimo ne samo sa Ljubljanom i Zagrebom, već i sa Bečom, Njujorkom – kaže Kovačević.
Dodaje i da je potrebna saradnja investitora, institucija i šire zajednice.
– Svi treba da rade zajedno. Veliki brenovi dolaze da uzmu parče kolača, ali je takođe potrebno i da oni iskoriste uticaj kroz svoj brend i da doprinesu tom kolaču, tj. privuku turiste – izjavio je Kovačević.
Prema njegovim rečima, sve više se razvija i ostatak Srbije, Vrdnik, Zlatibor, Kopaonik.
Da je investicioni ciklus u turizam u Srbiji u toku, smatra i Renata Pindžo Ph.D, Associate Professor FEFA and Communication director FIC, Belgrade Fefa & FIC
– Ciklus investiranja je u toku, ali deluje da je van Beograda na pojedinim lokacijama pristutan „overinvesting„, prekomerno ulaganje, a bojim se da će budućnost pokazati da to nije dobar put – smatra Pindžo i dodaje da je u Beogradu situacija nešto drugačija.
Na pitanje da li postoji institucionalna podrška za razvoj turizma odgovara da je ima, ali da je ona često deklarativna.
– Već 15 godina pričamo o potencijalima, pomaci se vide, ali i dalje mora više. Podrške ima, ali ona nije dovoljna – istakla je Renata.
Crne tačke – infrastuktura i radna snaga
Za brži razvoj turizma i sektora ugostiteljstva, regionu je potrebna bolja infrastruktura, saglasni su govornici na panelu „Hot spot Hospitality developments in SEE region“.
Sandra Calvo Tardajos, Eurostars Hotels (Hotusa Group), Business Development Director, istakla je da je iz ugla španske kompanije teško dođi na ovo tržište.
– Teško je ući na ovo tržište, kad infrastuktura nije ono što očekujete. Beograd je bolji u infrastukturi u odnosu na Crnu Goru ili Albaniju, ali i ovde treba još popraviti – istakla je Calvo Tardajos.
Sa njom je saglasan i Nicholas Dimopoulos, Development Manager-Greece, Italy & Cyprus, Wyndham Hotels & Resorts, koji kaže da je za turizam u ovom regionu najveći izazov infrastuktura, odnosno povezanost.
– Ako se stvari ne promene, biće problema. Privatne investicije moraju ići zajedno sa javnim investicijama – smatra Dimopoulos.
Ako region želi više investicija i veći broj turista potrebna mu je bolja infrastruktura, navodi i Živorad Vasić, Director of Development the Balkans, IHG.
– Slovenija na primer ima fanastičnu infrastrukturu. Mislim da će Albanija tek biti važna kada je reč o turizmu, brzo se razvija, infrastuktura postaje sve bolja, ali svakako mora još da se unapredi. Bosni i Crnoj Gori je potrebna pomoć za unapređenje infrastrukture. U Srbiji je situacija bolja u poslednjih pet, šest godina – rekao je Vasić.
Značajan izazov za rast turizma i regionu, osim infrastutkure je i nedostatak radne snage
– Dugo je ovaj sektor bio na najnižem mestu kada je reč o platama i uslovima rada, sada se to menja. FIC i Hores poslednjih godina ulažu u obuke i radnu snagu, ali menadžeri moraju znati da plata više nije dovoljna. Radna snaga je pitanje broj jedan i na ovom mestu je potrebna čvrsta saradnja javnog i privatnog sektora – istakla je Renata Pindžo.
Na problem sa radnom snagom, između ostalog, uticala je i pandemija, smatra Igor Kovačević.
– Kovid je krerirao sliku da je turizam napouzdan sektor, čak su i banke odbijale zaposlene u hotelima za kredite – rekao je Kovačević.
Podvlači i da postoji problem sa mladima i njihovim očekivanjima kada je reč o karijeri u ugostiteljstvu.
Svi bi hteli da budu menažeri i direktori, ali ne shvataju da se počinje od vratara
Ne znam ko im je usadio ta očekivanja, možda roditelji – ističe.
Aleksandar Vasilijević, General Manager u beograskom Hiltonu, smatra da među mladima nema dovoljno strpljenja koje je potrebno za ovaj posao.
– Sve manje ima ljudi koji imaju strpljenja koje je neophodno za uslužnu delatnost. Zato regrutujemo, treniramo, dajemo stipendije, tražimo talente. Plate idu na gore, a mladi ljudi koji dolaze sa fakulteta, generacija Z, očekuju veću platu od onog što mogu da zarde i ovo je veliki problem – kaže Vasilijević,
Dodaje da već traže zaposlene iz inostranstva.
Izvor: eKapija
